Фауна

Капиталну вредност Горњег Подунавља свакако чини његова фауна, због које ово подручје представља једну од вазних тачака европског биодиверзитета. Сами почеци заштите Горњег Подунавља настали су из потребе издвајања овог подручја као значајног станишта орла белорепана (Халиаеетус албицилла) и црне роде (Цицониа нигра), две изузетно ретке и угрожене врсте, овде настањене у изузетној густини. Како, још увек, нема довољно валидних података процењује се да данас на подручју Горњег Подунавља има 7-8 гнездећих парова орла белорепана и 35-45 парова црне роде (Пузовић & Грубач, 2000). И за једну и за другу врсту, то би представљало око 30% целокупне популације на територији наше земље. Наравно, ово су само две од преко 200 забележених врста птица на подручју овог природног добра, иако се са сигурношћу може рећи да је њихов број далеко већи. Карактеристичне су мешовите колоније чапљи, које могу бројати више стотина гнездећих парова. Од грабљивица, нарочито је значајно гнежђење црне луње (Милвус мигранс) и степског сокола (Фалцо цхерруг). Осим за велики број гнездарица, Горње Подунавље је изузетно значајна тачка за миграцију популација са севера и североистока Европе. Зими се овде нађе и преко 60000 примерака разних врста птица.

Један од истинских симбола Горњег Подунавља, а и шире, један од најатрактивнијих представника европске фауне, јелен (Цервус елапхус), вековима већ одолева свим притисцима и опстаје на овим просторима. Шта више, бројност јелена се у претходном веку повећала, понајвише захваљујући истребљењу вука, њиховог највећег природног непријатеља. Чувена експедиција подунавским ритовима с краја XИX века, у којој је учествовао и знаменити Алфред Брем, организована је од аустијског престолонаследника Фердинанда, иначе страственог ловца. И данас Горње Подунавље представља једно од најатрактивнијих ловишта високе дивљачи у Европи. Готово је немогуће замислити простране ритове без бројних крда јелена. Са својим роговљем, које сваке године пред крај зиме отпада да би неколико месеци касније израсло још веће и лепше, јелен је призор од којег застаје дах. А крв се леди од продорне рике у септембру, када одрасли јелени окупљају хареме кошута ради парења. Поред јелена, подручје Горњег Подунавља насељава још 50 врста сисара. Типични представник је дивља свиња (Сус сцрофа), којој густе шуме и обиље воде пружају идеалне услове за развој. Од природних реткости ту су: дивља мачка (Фелис силвестрис), куна белица (Мартес мартес), куна златица (Мартес фоина), ласица (Мустела нивалис), јазавац (Мелес мелес) и видра (Лутра лутра). Списак сисара вероватно ће бити проширен дабром (Цастор фибер), врстом чије се насељавање готово извесно обзиром да је пре неколико година успешно реинтродукован у Мађарској.

Горње Подунавље, а нарочито његов јужни део, Апатински рит, спада у најбоља мрестилишта на средњем току Дунава. Првенствено зато што је изградњом одбрамбеног насипа ипак готово 5000 ха остало у плавној зони, што представља идеалне терене за мрест риба; велики број плитких и топлих рукаваца Дунава обраслих вегетацијом. Захваљујући томе, ихтиофауна Горњег Подунавља данас броји изузетно велик број врста од којих шест спадају у природне реткости: гавчица (Родеус серицеус амарус), источна говедарка (Гобио кесслери), чиков (Мисгурнус фоссилис), балавац (Гyмноцепхалус цернуа), велики вретенар (Зингел зингел) и мали вретенар (Зингел стребер). Горње Подунавље је изузетно атрактивно риболовно подручје. Као најинтересантније врсте истичу се: шаран (Цyпринус царпио), смуђ (Сандер луциоперца), сом (Силурус гланис) и штука (Есоx луциус). Данас су популације риба Горњег Подунавља доста угрожене. Неконтролисан излов, као и недовољно посвећивање пажње узгојним мерама, уз константно замуљавање довеле су до тога да је ихтиофауна овог подручја десеткована. Због свега тога, готово свака трећа врста риба која настањује воде Дунава у овим крајевима налази се на списку угрожених врста.

Велико је богатство фауне гмизаваца, и водоземаца, и инсеката. Горње Подунавље, може се слободно рећи, врви од живота. Уопште, читава ниша хранидбеног ланца испуњена је овде "до последњег места". На врху које се, наравно, налази човек. Антропогени утицај на зиви свет Горњег Подунавља изузетно је велик, готово пресудан, због чега изводјење било каквих радова без валидне анализе утицаја на животну средину може имати само негативне последице.