Трагови

09.04.1826.

У великом пожару, који је избио око 22 часа и ношен јаким ветром веома брзо се ширио, уништена је варошка болница, 82 куће и бројни приватни објекти у улици Тоден (данас Раде Кончара). Том приликом је без крова над главом остало 447 житеља, цела штета је процењена на 84.437 форинти, а у самој болници на 2.013 форинти. Треба нагласити да је знамени сомборски сенатор (подигао је уз остало и "Пијацу у ланцима") Иштван Естергами, о свом трошку пет дана прехрањивао погорелце хлебом

09.04.1941.

Као прва линија одбране према Мађарској, наређено је исељавање сељана Растине и Алекса Шатнића и то према Сомбору и Бачкој Тополи, али је велики број остао у успутним салашким насељима, док су остали у Сомбору били смештени у ОШ "Браћа Михајловић", Материнском дому и бројним кафанским свратиштима. По доласку, мађарски окупатори ће наредити повратак исељеника у њихове опљачкане домове, да би их ускоро прогнао у мађарске логоре Барч и Шарвар.

10.04.1772.

Царица Марија Трезија је потписавши повељу, уздигла Бездан у статус слободне варошице, која је имала право на одржавање четири вашара годишње (15. марта, 16. јуна, 21. септембра и 3. децембра). Управу варошице је чинио Магистрат од 12 чланова на чијем челу је биров (судија). Магистрат је имао и печат округлог облика са натписом: "БЕЗДАНY Сиг. Оппиди 1743", на средини печата је отворена књига, изнад које је петокрака круна, а са стране раоник и цртало. Бездан је своју слободу платио 1.010 форинти, а како је ерар тражио још 300, које Безданци нису имали, коморска управа је и даље убирала вашарске таксе, што ће тек разрешити цар Јозеф II 1782. вративши то право Бездану.

11.04.1902.

Основана је ПРЕХОДНИЦА, Дружина ученица Српске учитељске школе сомборске, "Ради свог моралног и умног усавршавања". Дружина је имала своја Правила, Скупштину, Управни одбор, редовне, ванредне, почасне и добротворне чланове, док је њезин рад надзиравао, од наставничког колегијума овлашћени, професор школе. Преходница је наставила традицију ранијих дружина ове Школе "Венац" и "Натошевић", а претходила је две године касније основаној васпитној дружини Женске учитељске школе "Нада".

13.04.1747.

Одржан је збор на коме су Сомборци овластили своје депутирце, који су у Бечу били битку за добијање статуса слободног и краљевског града, да се у њихово име могу задужити код грофа Теофила де Палме на износ од 120.000 форинти, како би намирили уговорену суму са Бечким двором од 150.000 златних форинти. Мада је један од услова за добијање зајма био да се са истим сложи Бачка жупанија, зајам је, ипак, уговорен иако се томе успротивила жупанијска администрација

14.04.1767.

Сомборски жупник Антун Бајалић је освештао калварију, коју је изградио угледни грађанин Стеван Нађ. Калварија се налазила на узвишењу у насељу Горња варош где су касније изграђени погони Дрвопрерађивачког предузећа "Слога". Овде је постојао и камени крст који је, такође, уклоњен како се предузеће ширило.

14.04.1801.

Одржана је свечаност поводом завршетка преводница на Францовом каналу код Малог Стапара, Врбаса, Србобрана и Бачког Градишта. Преводнице су премошћавале висинску разлику нивоа вода Дунава и Тисе, која је од Бачког Моноштора до Бачког Градишта износила 9 м. Иначе, радови су већ били поодмакли јер ће за нешто више од годину дана касније канал и целости бити завршен и предат на употребу.