Трагови

08.08.1814.

Краљевски угарски савет је ратификовао Школски уговор становника салаша Буковац који је склопљен у својој форми и на свој начин и потврђен потписима сведока и окружног директора. Зграду ће Школа добити следеће године, али ће дугове за градњу измирити тек 1816, по тужби Георгија Мађар-Јаноша, који је потраживао од Буковчана 1.500 форинти. Најзаслужнији за све беху Петар Брбаклић, Гаврило Мијић и Јосиф Ковачић, за које Урош Несторовић предлаже да се јавно и у присуству народа прогласе грађанима. Први учитељ је био Сава Јоановић и предаваше граматику, рачун, псалтир, чаславац и буквар, али тако лоше да га сменише. Године 1836. школа је изгорела, а нову ће зграду добити тек 1884, када и учитељицу Марију Бошњаков, чији су ђаци више знали од варошких. Убрзо ће и у осталим салашким насељима нићи школе, а понајвише заслугом Сомборца Николаја Шимића, директора свих српских основних школа у Угарској.

11.08.1882.

У Сивцу је рођен ЂОРЂЕ ЦВЕЈАНОВ, вишегодишњи професор Више девојачке школе у Панчеву и Сомбору и градоначелник сомборски. Заробљен у Русији током Првог рата, ступа у добровољце да би за велике ратне заслуге био вишеструко одликован, те је и носилац Златне медаље Обилића и Албанске споменице. Веома активан у јавном животу града, био је председник Занатлијског удружења, Српског певачког занатлијског друштва и Добровољног ватрогасног друштва. Умро је у Сомбору 1969. године.

11.08.1921.

На државном атлетском првенству Југославије БЕЛА СЕКЕРЕШ је први Сомборац који је постао првак државе на 5000 метара, настављајући тако славну традицију сомборских атлетичара још из времена Аустроугарске, у којој су, такође, играли значајну улогу у атлетским такмичењима.

12.08.1864.

У месту Бернау, у Чешкој, рођен је АНТОНИЈЕ-ТУНА ОСВАЛД. Од 1921, целу деценију је хоровођа и наставник певања и свирања у сомборској Мушкој учитељској школи. Завршивши Земаљску музичку учитељску школу у Прагу, проглашен је за учитеља музике, хоровођу и капелника. Пре Сомбора служба ће га водити од Беча, где је са 19 година други пуковски капелник, Бечеја, Новог Сада и Панчева, до Суботице, а након сомборског пензионисања, опет до Новог Сада, потом и Мола где је и умро 1936. године.

13.08.1846.

У Сомбору је рођен ЂУЛА ВАРОШИ, калочки надбискуп који је службу започео као капелник у Чонопљи, да би у црквеној хијерархији брзо напредовао, поготово прешавши у Калочу. Овде 1875. постаје архивар надбискупије, пет година потом заменик управитеља нижег богословског семеништа, а 1887. управитељ великог семеништа и каноник. Закалуђеривши се, у Секешфехервару постаје бискуп, да би 1905. био изабран за надбискупа и тајног краљевског саветника, где остаје све до своје смрти 1910. Врло учен, оставио је и значајан списатељски траг; посебно је запажена расправа о уједињењу Бачке и Калочке надбискупије и двотомна студија о католичком школству у Угарској.

14.08.1841.

У дворишту затворског дела жупанијске зграде, стрељан је ВУЈАДИН СЕКУЛИЋ-БАНЕ, студент техничких наука, члан Комунистичке партије у коју је примљен недељу дана раније но што ће бити ухваћен у пригревачком атару у акцији паљевине жита 22. јула исте године. И поред страховитих мука, којима је био подвргнут, није одао ни једног од саучесника.