1844-2003

Тај свеопшти напредак посебно ће доћи до изражаја у 19. веку. Одоцнело, на плими просвећеног апсолутизма, 1844. и 1845. године у Сомбору се оснивају Мађарска и Српска читаоница. Оснивањем првих штампарија педесетих и шездесетих година, град ступа у свет Гутенбергове галаксије.У другој половини XИX и у  XX веку у Сомбору излазе бројни листови и часописи: "Ипар", "Школски лист", "Бацска",  "Бачванин", "Слога"... Сомборску књижевну периодику на српском језику XИX столећа  обележили су "Пријатељ србске младежи"  (1866- 1867) и знаменити лист за младе` "Голуб"(1879- 1914), у коме су своје првенце објавили бројни потоњи великани српске књижевности (Војислав Илић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Милош Црњански и др.). Године  1880. др Милан Јовановић Батут у Сомбору кратко време издаје часопис за здравствено просвећивање "Здравље". Данас њихов пут настављају "Сомборске новине", часопис "Домети" и савремени електронски медији.
 У простору душе и духа Сомбора укрштају се трагови наслеђа и савремености.У Сомбору су поникли Иван Југовић, оснивач Велике школе у Београду, Јосип Шлезингер, зачетник српске грађанске музике,Василије Дамјановић , писац прве аритметике у Срба, Николај Шимић, писац прве логике у Срба, Јован Хаџић, песник и утемељивач Матице српске, патријарси Самуило Маширевић и Георгије Бранковић, композитор Петар Коњовић, књижевници Вељко Петровић и Јанош Херцег, сликари Јухас Арпад, Милан Коњовић... У Сомбору је Лаза Костић испевао своју највећу покајанку "Санта Мариа делла Салуте".
 Сомбор, који је у састав Краљевине Србије ушао 13. новембра 1918, данас је  седиште општине и центар Западно-бачког округа, који уз сомборску чине још и апатинска, кулска и оџачка општина, са 214.000 становника по попису из 2002. , на простору од 2.386 км2.
Сомборска општина се простире на површини величине 1.200 км2, са 15 села и 16 већих салашких насеља, и са око 100.000 житеља, чија половина живи у граду.